Malo je bendova koji su na ovim prostorima bili popularni kao The Cult. Darkerski pseudo-misticizam, jednostavna tri akorda u AC/DC kranč stilu, aranžmanska rešenja u najsvetlijoj Led Zeppelin tradiciji i očigledna opčinjenost likom i delom Jima Morrisona, bili su dobitna kombinacija koja je bendu obezbedila status u skladu sa imenom, na Balkanu, kao i širom sveta.

Priču o legendarnom bendu pokrenuo je Ian Astbury, kada je početkom osamdesetih formirao Southern Death Cult. Gotik-rok je tada lako osvajao nove pristalice, pa je bend već na petom koncert u karijeri gledalo preko 2000 fanova. Vrlo brzo su objavili i prvi singl i otišli na turneju kao predgrupa najznačajnijem sastavu tog trenutka Bauhaus. Nakon iznenadnog razlaza, Astbury je okupio novu ekipu u kojoj se zadesio i bivši Morrisseyev gitarista Billy Duffy. Naziv benda su skratili u prihvatljivije Death Cult, ali ih ni to nije zadovoljilo, jer je prva reč nedvojbeno asocirala na gotik i post-pank, a oni su već uveliko zakoračili u hard-rok i hipi psihodeliju. Debi album "Dreamtime" objavljen je u jesen 1984. da bi već u proleće hit singl "She Sells Sanctuary" najavio velike uspehe koji su usledili. Tokom snimanja drugog albuma "Love" basista Jamie Stewart je dobio pravog partnera u bubnjaru Lesu Warneru, a čak četiri numere sa ploče postale su hit na ostrvu.

Kako, međutim, pravog uspeha nema bez osvajanja Amerike, za naredno snimanje je u pomoć pozvan producentski mag Rick Rubin. "Electric" je zazvučao snažnije i rokerskije, imidž je doveden do savršenstva, pa je hit-singl "Love Removal Machine" bila zicer-karta za let preko okeana. Warnera je u međuvremenu zamenio Matt Sorum, ali je zato naredni album "Sonic Temple", snimljen u Americi, bio siguran korak ka definitivnoj svetskoj slavi, ogromnim tiražima i nastupima sa Metallicom, Aerosmithom i Motley Crue. Ali, kako u rokenrolu, kao i u životu, nakon visokog leta sledi neminovan pad, i u The Cult su usledile personalne promene, razmirice i kreativna kriza. Albumi "Ceremoni" iz 1991. i "The Cult" tri godine kasnije nisu toliko razočarali fanove, koliko kritičare i sam liderski dvojac Astbury/ Duffy, koji se 1995. i definitivno razišao. Gitarista je nakon toga gotovo nestao sa scene, dok je frontmen neko vreme predvodio Holy Barbarians, da bi na kraju ostvario i verovatno svoju najveću želju - Ray Manzarek i Robby Krieger su ga pozvali da u obnovljenim The Doors zameni Jima Morrisona.